Illuminae je jedna od najčudnijih knjiga objavljenih u 2015. godini. Kratak opis bi bio ljubavna priča Kady i Ezre na daljinu posle raskida. Oni se nalaze na različitim spasilačkim svemirskim brodovima zbog izbegličke krize, koja je nastala usled rata dve privatne kompanije oko ilegalnih rudnika na planeti Kerenza (na kojoj su živeli). Na trećem spasilačkom svemirskom brodu izbija epidemija virusa koji ljude pretvara u nešto nalik zombijima dok opasnost preti i od poludelog sistema veštačke inteligencije koji upravlja glavnim spasilačkim brodom, ali i od neprijateljskog svemirskog broda koji mora da uništi spasilačku misiju da bi prikrio dokaze o napadu i uništenju planete Kerenza (zato na koričama piše:``First, survive. Then tell the truth.``). Razlog zašto je knjiga toliko drugačija nije samo zaplet već i orginalan način koji je odabran da se on predstavi, knjigu čitate kroz: mejlove, opise onoga što je zabeležila sigurnosna kamera, transkribovane konverzacije između svemirskih brodova, zapise koje je napravio sistem veštačke inteligencije, spiskove osoba, crteže, stranice Kady-nog dnevnika... (iako zvuči da je sve to jako teško za praćenje, začuđujuće je koliko je zapravo lako i bićete prikovani uz ovu knjigu dok je ne završite iako ima skoro 600 stranica).
Autori ove knjige su: Amie Kaufman i Jay Kristoff. Serijal The Illuminae files je zamišljen kao trilogija, druga knjiga će biti objavljena krajem 2016. godine, a treća tokom 2017. godine.
Knjiga je jako zanimljiva, ima neočekivane obrte i svakako je jedna od najboljih prvih knjiga serijala započetih u 2015. godini.
Mija u saobraćajnoj nesreći gubi porodicu (mamu, tatu. a kasnije i brata), dok je ona u komi sa lošim šansama da preživi.
Ipak, ona će nekako napustiti svoje telo tako da će dok se doktori bore za njen
život, ona preispitivati svoja sećanja i događaje iz prošlosti svoje porodice. Adam (njen dečko), Kim (najbolja drugarica), njeni baba i deda i
drugi rođaci i prijatelji utiču na tok procesa u kojem Mija treba da donese
odluku, odnosno da li da živi ili da se pridruži svojoj porodici. Pre nesreće
Mija je bila talentovana violončelistkinja na završnoj godini srednje škole (na
korak od upisa u najbolju umetničku školu u Americi - Đuliard) i koja je ludo
zaljubljena u svog dečka Adama (pevača i gitaristu lokalnog benda "Šuting
star"). Roman postavlja pitanje da li ima smisla odabrati život
posle ovakve tragedije.
Kada prema knjizi snime film, uvek postoji opasnost da će adaptacija biti razočaravajuća, što se u slučaju ovog filma nije desilo. Premijera filma je bila 22. avgusta 2014. godine u većem delu sveta, mada nije doživeo prikazivanje u Srbiji. Utisak je da je film uspeo da ispriča priču, što je najvažnije i da zadrži vezu sa knjigom. Možda Mija (Chloë Grace Moretz) i Adam (Jamie Blackley) nisu baš onakvi kakvi smo ih zamišljali, ali film je uspeo da prenese emociju knjige, iako prelazi između sećanja na događaje iz prošlosti i onih koji se dešavaju u bolnici nisu baš najbolje uklopljeni. Blog Hangar knjiga preporučuje prvo čitanje knjige (koja je uzgred izuzetno kratka), pa tek onda gledanje filma. Pogledajte trejler ukoliko već niste:
Ocenu koju blog Hangar knjiga daje za ovaj film je: 4.0/5
Kratak opis filma: Zemlja više nije pogodna za život i ljudi će još malo vremena moći da žive na njoj. Kuper (Matthew McConaughey) je nekadašnji inženjer i pilot (za ovim zanimanjima više nema potrebe, jer je prioritet hrana) koji živi sa svoje dvoje dece i ženinim ocem na farmi gde uzgaja kukuruz (jedinu žitaricu koja još uspeva). Njegova ćerka Marf otkriva da knjige ispadaju sa polica u njenoj sobi i da to ima neko značenje. Kuper shvata da su događaji u Marfinoj sobi povezani sa gravitacionom anomalijom i da se ta anomalija može dešifrovati kao koordinate. On odlučuje da prati ove koordinate i one ga dovode do sedišta NASA-e (za koju svi misle da je već odavno ugašena, jer je predstavljala rasipanje novca u vreme kada ljudi gladuju). Ipak, NASA postoji tajno i u njoj su se okupili naučnici sa ciljem da nađu planetu koja je dovoljno dobra da se ljudi nastane na njoj. Kuper se upoznaje sa istraživanjima NASA-e i sa dva scenarija koji su definisani kao pokušaj da se spasi covečanstvo i ljudi kao vrsta, a takođe saznaje da je u blizini Saturna otvoren "vremenski tunel" koji vodi ka neistraženim predelima međuzvezdanog prostora. Kuperu NASA nudi da postane deo tima koji će nastaviti potragu za novom planetom na kojoj će se ljudi preseliti i on prihvata ovu ponudu sa ciljem da spasi svoju decu.
Film je slojevit i obuhvata brojene probleme vezane pre svega za interpersonalne odnose, što će verovatno zvučati čudno jer je na prvi pogled radnja filma usmerna na put u svemir i pronalaženje pogodne planete za naseljavanje ljudi, ipak ovo je priča o karakteru ljudi i o tome šta ih pokreće. Film ne igra na kartu spektakularnih scena punih brze akcije i eksplozija, nego na detaljne duge kadrove zbog kojih film traje skoro tri sata. Već posle par minuta filma gledaoci su u potpunosti uvedeni u priču i likovi ih postaju bliski, a situacije u kojima se oni nalaze realne. Izuzetna narativnost je glavna prednost ovog filma. U filmu se dosta detaljno prikazuju različita ponašanja ljudi i posebno je naglašeno to koliko emocije i logika zajedno oblikuju postupke svih likova u filmu.
Posle filma Gravitacija i ovaj film je prijatno iznenađenje, ipak treba spomenuti i manjkavosti ovog filma. Na samom kraju preskočene su značajne informacije, tako da publika bioskop napušta sa osećajem blage zbunjenosti i sa par pitanja u glavi (odnosno kako film koji je toliko dobar može biti i toliko loš u nekim delovima). Svakako da mi je drugi utisak o filmu bolji nego prvi. Interstellar se prikazuje već par dana u bioskopima u Srbiji i ako niste obavezno pogledajte trejler (mada on ne otkriva dovoljno o filmu):
Blog Hangar knjigase zahvaljuje svima koji su učestvovali u anketi, nadamo se da ćete učestvovati i u budućim istraživanjima. Rezultati su prilično očekivani.
Za serijal Čuvar sećanja (The Giver Quartet) nije niko glasao, što nije neočekivano (Čarobna knjiga je objavila samo prvu knjigu iz ovog serijala 2007. godine i to izadanje već odavno nije u prodaji, dok film The Giver nije bio na repertoaru naših bioskopa).
Serijal Lavirint - Nemoguće bekstvo (The Maze Runner) dobio je 11% vaših glasova. I ovaj rezultat je razumljiv jer je ovaj serijal tek od ove godine dostupan našim čitaocima. Izdavačka kuća Urban Reads je ranije ove godine objavila prvu knjigu, a početkom ovog meseca ista kuća je objavila i drugu knjigu - Zgarište - nemoguć prolaz. Za razliku od filma The Giver film Lavirint - Nemoguće bekstvo se prikazivao u našim bioskopima. Ipak, treba napomenuti da bi ovaj serijal verovatno ostao trećeplasirani i da je bio duže na našem tržištu pošto je stil pisanja Veronike Rot i Suzan Kolins daleko bolji od stila pisanja Džejmsa Dašnera.
Serijalu Divergentni/Drugačija (Divergent trilogy) ste dali 22%, što je relativno malo. Očekivali smo da će ovaj serijal završiti na drugom mestu, ali sa znatno većim brojem glasova. Sve knjige iz ovog serijala su prevedene kod nas (izdavač je izdavačka kuća Urban Reads), a takođe publika u Srbiji je bila u prilici da pogleda i ekranizaciju prve knjige sa tim što je film dobio naslov Drugačija, a ne Divergentni kako glasi naslov prve knjige (verovatno distributer nije znao da postoji prevod knjige, praksa je da se naslovi usaglašavaju). Ceo serijal će biti ekranizovan, tako da ćemo se sa "Divergentnima" baviti još par godina.
67% od onih koji su učestvovali u anketije kao najomiljeniji distopijski serijal odabralo Igre gladi (The Hunger Games trilogy). Svakako da bi to bio i naš odabir, mada treba pružiti šansu svim navedenim serijalima. Ceo serijal je objavljen i kod nas (izdavač je bio izdavačka kuća Alnari pre spajanja u Vulkan izdavaštvo, nove tiraže knjiga iz ovog serijala izdaje Vulkan izdavaštvo). Anketa pokazuje da je ovaj serijal popularan u Srbiji isto koliko je popularan i drugim delovima sveta.
Nadamo se da će i naredne ankete biti uspešne kao i ova.
Na početku knjige postoji sažetak u kojem piše: "Spending the summers on her family`s private island off the coast of Massachusetts with her cousins and a special boy named Gat, teenaged Cadence struggles to remember what happened during her fifteenth summer."
Ovo je sastim dovoljno pošto je knjigu bolje čitati ako ništa ne znate o njoj. Možda je bolje da samo znate da se radnja odvija na privatnom ostrvu, da je knjiga napisana iz perspektive Cadence i da se nešto dogodilo tog petnaestog leta, odnosno kada je Cadence imala petnaest godina. Ova knjiga ima svoj sajt, tako da detalje možete pogledati na: wewereliarsbook.tumblr.com, a početak knjige možete da pročitate na: www.scribd.com/doc/186315656/We-Were-Liars-by-E-Lockhart. Autorka se dosta trudila da sačuva misteriju oko ove knjige tako da prestanite ovde da čitate ovoj post, ako ne želite da pokvatite užitak kada je budete čitali. I ne zaboravite: "And if anyone asks you how it ends, just LIE" ("I ako vas neko upita kako se završava – jednostavno ga SLAŽITE").
We Were Liars je knjiga o kojoj se ove godine toliko pisalo, tako da je i ovaj blog morao da je prikaže, a pritom će doživeti i filmsku adaptaciju tako da u potpunosti odgovara ovom blogu. Najveća prednost ove knjige je način na koji je napisana (stil pisanja). E. Lockhart koristi jako malo reči (tako da je knjiga prilično kratka, nešto više od 200 strana), ali uspeva da detaljno opiše i objasni pre svega emocionalna stanja Cadence. Ipak, mali broj strana ne olakšava čitanje, tako da posle samo pet stranica mislite da ste pročitali pedeset. Metafore koje autorka koristi su začuđujuće, na primer kada je otac napušta, Cadence kaže kako je on uzeo puštoj i upucao je (starašno što pomislite dok čitate ovaj deo da se to stvarno i dogodilo). Što se likova tiče ne postoji mogućnost bliskog povezivanja sa njima, mada čitaocu nisu ni suviše udaljeni. Tek kada saznate istinu o "petnaestom letu" postoji mogućnost da se nešto više povežete sa njima. Ipak, kraj knjige čini da se osećate kao da ste propustli brojne detalje i da sada kada znate kraj morate da pročitate knjigu opet (ali to ne možete odmah da uradite jer vam istovremeno treba i neko odstojanje od ove knjige). Dok čitate knjigu mnogi detalji vam se čine čudni i počinjete da nagađate, na primer: kada niko do "Lažova" ne odgovara na Cadence-ine mail-ove, zašto deda Cadence naziva Mirren i drugi sitni detalji. Kroz celu knjigu imate različite teorije o tome šta se desilo, a što više čitate sve više ste zbunjeni. Ovo je tip knjige koju nećete zagrliti i nositi je svuda sa sobom, ali znate da kada je ponovo budete videli da će vas uvek terati da razmišljate o njoj i o tome koliko porodični odnosi mogu biti komplikovani ako se u njih umeša i borba za nasledstvo.
Vratimo se samom početku, kada otvorite knjigu naći ćete kartu ostrva i porodično stablo Sinclair porodice (koju možete pogledati dole).
U prikaz ove knjige treba uključiti i odgovore na sledeća pitanja:
1.Ko su "Lažovi" (Liars) iz naslova?
2.Šta je zaplet ove knjige?
3.Šta se dogodilo tog petnaestog leta?
1.Prvo pitanje: U knjizi na jednom mestu Cadence kaže da je porodica Johnny-ija, Mirren i nju prozvala Lažovima (Liars) i da su oni to verovatno zaslužili. Oni su generacija, svi su rođeni u jesen, a Lažovima su iz prozvali jer su leti uvek pravili probleme. Gat (on je Ed-ov nećak, Ed je Carrie-jin verenik, odnosno samo Gat i Ed nisu članovi porodice) je počeo da dolazi na ostrvo sa osam godina (osmo leto) i od tada i on postaje Lažov (Liars), a od četrnaestog leta Cadence i Gat se zaljubljuju jedno u drugo.
Treba istaći da se mnogi ne slažu sa nazivom Liars (jeste da su svi oni lagali, ali nemate utisak da je opravdano da se zovu "Lažovima", više preovladava utisak da je život svih likova, zapravo laž). Kao bolji naslov knjige mnogi su predložili: "Petnaesto leto".
2.Drugo pitanje: Većina onih koji su pročitali ovu knjigu će se verovatno fokusirati na obrt na kraju knjige i reći da je to zaplet, ali treba istaći da je ipak važnije sve što je prethodilo tom događaju. Za knjigu možemo reći da se bavi porodičnim odnosima i tragedijom koja je proizašla iz tih odnosa, mada knjiga je izrazito slojevita i bavi se i drugim pitanjima. O slojevitosti knjige govori i autorka u jednom intervjuu (pogledajte ga):
3.Treće pitanje: Na početku znamo da se Cadence uopšte ne seća petnaestog leta, zna samo da se kupala noću, ali samo u doljem vešu i da je udarila glavu, da ju je mama našla na obali, ali da nisu našli njenu odeću. Posle ove nesreće Cadence dobija grozne glavobolje i počinje da pati od migrena, neprestalo je na lekovima, a majka je danonoćno kontroliše. Iako joj je majka nebrojano puta ispičala šta se dogodilo, Cadence ne može da zapamti i primi te informacije i stalno zaboravi ih zaboravlja, tako da doktori odlučuju da je najbolje da se ona sama seti kada bude imala snage da se suoči sa onim što se desilo i zabranjuju porodici da joj bilo šta govore u vezi sa nesrećom. Cadence je u potpunosti potisnula traumu koju je doživela. Ona počinje i da deli stvari koje poseduje, jednu po jednu. Šesnaesto leto provodi u Evropi sa ocem, ali i dalje ne može da se seti, ali se sedamnaestog leta ponovo vraća na ostrvo sa željom da konačno sazna šta se dogodilo. Malo po malo, kao slagalicu ona sklapa događaj po događaj i konačno saznaje istinu. Sve je počelo kada je njena baka Tipper umrla, tako da su njene tetke i njena majka počele da se bore za nasledstvo, a decu su koristile kao sredstvo kojim će doći do što većeg dela imovine njihovog oca (koji ih sve kontroliše, nameće svoja pravila i drži ih u zavisnom/ucenjivačkom položaju jer je on zapravo jedini koji raspolaže novcem). Ova borba dostiže jezive dimenzije, tako da Lažovi koje ne žele da u njoj učestvuju smišljaju plan da upale glavnu kuću na ostrvu, razmišljaući da ako nestanu stvari oko kojih se njihove majke prepiru da će to ponovo ujediniti porodicu. Ali ova ideja je osuđena na propast i pre nego što je realizovana, a dovešće samo do još veće tragidije koja će obeležiti Cadence za ceo život, jer je ona jedini preživeli Lažov.
Knjiga još nije izdata u Srbiji, tako da ukoliko znate engleski jezik i ukoliko ste u mogućnosti da dođete do primerka ove knjige blog Hangar knjiga je toplo preporučuje. I ova knjiga će doživeti filmsku adaptaciju, nadamo se da će biti dobra jer autorka piše i scenario za film.
Slobodno u komentarima napišite kako se vama dopala ova knjiga ako ste je pročitali.
Ocena koju blog Hangar knjiga daje ovoj knjizi je: 4.3/5
Na poleđini ove knjige piše: "Bio jednom jedan mladi psihijatar po imenu Hektor, koji nije bio zadovoljan sobom... Shvatio je da uprkos svojim najboljim namerama i velikom znanju, ne može da usreći ljude. Odlučio je da pođe na put oko sveta, želeći da dokuči zašto su ljudi srećni ili nesrećni." (većinu odmah privuku ovih nekoliko rečenica)
Pisac ovog romana je kao i glavni lik (Hektor) psihijatar, zapravo Fransoa Lelor je završio i postdoktorske studije iz obe oblasti. Ipak, autor je krajnje jednostavno i pomalo naivno napisao ovu knjigu koja se svrstava u grupu onih koje se bave popularnom psihologijom. Knjiga bar malo popravi raspoloženje svakom ko je čita i ima motivacionu energiju. Sažeto se knjiga može predstaviti na sledeći način: Hektor tokom svog putovanja saznaje lekcije o sreći i formuliše iz u jednostavne iskaze, kao što je na primer lekcija broj 20: "Sreća je način posmatranja stvari."
Knjiga Hektor u potrazi za srećom (orginalan naziv: Le voyage d` Hector ou la recherche du bonheur) je 2012. godine izdata u Srbiji od strane izdavačke kuće Mono i Manjana (danas Vulkan izdavaštvo).
Urađena je i filmska adampatacije ova knjige i istoimeni film će se krajem 2014. godine naći i u bioskopima u Srbiji.
Ocena koju blog Hangar knjiga daje za ovu knjigu je: 3.9/5
Orginalni naslov filma: The Giver (www.imdb.com/title/tt0435651)
Režiser: Phillip Noyce
Glumci: Brenton Thwaites, Jeff Bridges, Meryl Streep
Trajanje filma: 97 minuta
Kratak opis filma: U naizgled savršenom svetu Zajednice, bez rata, bola, patnje, razlika ili izbora, dečak (Džonas) je izabran da nauči od starog čoveka (čuvara sećanja) o istinskom bolu i zadovoljstvu u "stvarnom" svetu (opis filma je preuzet sa: www.imdb.com/title/tt0435651). Za više informacija o radnji filma/knjige pročitajte post o knjizi Čuvar sećanja (The Giver).
Prikaz ovog filma počećemo pitanjem: Da li svaka knjiga koja je prodata u više miliona primeraka, a koja je pritom namenjena tinejdžerima mora da postane filmski naslov isključivo i samo isključivo zbog profita? Shvatamo ekonomske razloge i nemam ništa protiv ekranizacije popularnih knjiga, ali imamo kada snime ovako jadan film, ovo je možda gore i od ekranizacije knjge Vrela srca Ajzaka Mariona (Warm Bodies - Isaac Marion). Sve ukupno film ne ostavlja neki poseban utisak. Pojedini delovi filma se uopšte ne poklapaju sa radnjom knjige i to je urađeno verovatno da bi film ličio na Igre gladi i Divergentne, kako bi privukao publiku ovih filmskih serijala. Film i nije baš adaptacija knjige, pre se može nazvati slobodnom interpretacijom koja sadrži motive iz knjige Čuvar sećanja (The Giver). Najžalosnije je to što se radi povećanja "uzbuđenja" i radi veće dramatizacije radnje izgubilo na osnovnim idejama i porukama knjige. Najlošiji deo filma je upravo adaptirani scenario po kojem je film snimljen. Scenaristi kao da su pisali adaptaciju nekog trivijalnog akcionog stripa, a ne veoma korektno napisane knige. Što se tiče podele uloga i glume film bi mogao da dobije znatno bolje ocene, ali treba napomenuti da jeMeryl Streep bila začuđujuće neubedljiva i površna. Posle ovako razočaravajućeg prvog filma, nema smisla da nastave sa snimanjem nastavaka. Čak i da snime pristojan drugi deo, pitanje je kako bi prošao kod bioskopske publike. Ni slični serijali, po kojima je bila započeta adaptacija i čiji su prvi filmovi bili mnogo bolji kao što su: Ja sam broj četiri (I Am Number Four) ili Instrumenti smrti: Grad kostiju (Mortal Instruments: City Of Bones), nisu dobili nastavke.
Film The Giver nije još uvek doživeo bioskopsko prikazivanje u Srbiji. U svakom slučaju blog Hangar knjiga preporučuje samo knjigu za one koje zanima ova tematika, a ako vas ipak zanima ovaj film pogledajte trejler (koji je znatno bolji od samog filma):
Ocenu koju blog Hangar knjiga daje za ovaj film je: 2.1/5
